Dok sam tužno sedeo kraj nje
Pored prozora, uz staklo
Mazila je mače u krilu
I gledasmo kako oko nas ruši se sve
Nežno mi se obratila
Širom otvorenih očiju, sa novim pogledom na svet
Prislonismo lica na staklo
Dok sam tužno sedeo kraj nje
Reče: "Otac, majka, sestra, brat,
Stric, strina, sestrić i sestričina,
Vojnik, mornar, lekar, radnik,
glumac, majstor, pop i naučnik
Zemlja, Mesec, Sunce i zvezde
Planete i komete sa sjajnim repom
Svi oni su u večnom padu
U padu zastrašujućem i prelepom
Osmehnula se i okrenula ka meni
Videh odgovora očekivanje
Kosa joj se rasula niz ramena
Dok sam tužno sedeo kraj nje
Dok sam tužno sedeo kraj nje
Mače se u moje krilo nežno uvuklo
I mi ponovo prislonimo
Naša drugačija lica na prozorsko staklo
"Možda je to tačno", rekoh
"Ali pogledaj onog što na ulici pade
Vidi kako maše komšijama svojim
Vidi kako njihove noge ga gaze
Svi ti tuđi pokreti za njih su bez značaja
Jer svakom je bitna samo svoja potreba
Pogledaj čoveka što iz kanala izaći hoće
I drugog što se slep o njega sapliće"
Okrenuh se ka njoj i drhtavom rukom
Uklonih joj sa očiju pramenove
Mače joj ponovo skoči u krilo
Dok sam tužno sedeo kraj nje
Onda ona navuče zavesu
I reče: "Kada ćeš više shvatiti
Da to što se dešava tamo iza stakla
Prosto ne treba tebe da tišti?
Gospod ti je samo jedno srce dao
Srca tvoje braće u tebi nisu, znaj
Njega nije briga za tvoju dobrotu
Kao što nije ni za tuđi nehaj
Baš Ga je briga što ti sad tu sediš
i sudiš o svetu koji Njegovo je delo
Dok oko tebe raste brdo tuge
Ružno, preterano i besmisleno.
Zatim okrenu glavu na drugu stranu
Dok su joj krupne suze iz očiju lile
Ja ne mogoh da obrišem osmeh sa svog lica
Dok sam tužno sedeo kraj nje.