Neizmerne oluje, tvoja ruka i moja
Imaš nešto, ne znam šta je to
Toliko je melodije u tvojoj fantaziji
I tračak misterije, moj limit...
Čuvam neka sećanja koja ne bi trebalo
Znam, šta mogu da radim?
Svima nam se nekad desi: monotonija
Osvoji nam bitku, ponekad, ponekad
Zato živote moj, zbog dana za danom
Što si me naučila da nebo vidim plavljim
Što si bila moja saputnica i dala mi svoju energiju
Ne staje u jedan život moja zahvalnost
Što si trpela moje loše trenutke i manije
Što si čuvala sećanja u bilo kom prtljažniku
Želim da bar jednom budem
U stanju da pobedim i da izgubim
Oprosti ako vidiš da gubim pribranost
Ozbiljno ti se zahvaljujem što si bila moja
Ako vidiš da moja pesma ne daje rezultate
Obavesti me i uzeću melanholiju... melanholiju
Ostaviću ti jednu iluziju
Umotanu u obećanje o večnoj strasti
Nadu ofarbanu u kartonskom moru
Novi svet koji postoji tamo gde si ga jednog dana stavila
Ti si ta žena
Zbog koje se osećam kao onaj čovek u stanju da voli
Koji vidi svaki sekund po prvi put
Znajući da si me volela
I sve ono što si mi dala
Sačuvaj sećanje na mene kao pirateriju
Sruši tajne, otvori onaj prtljažnik
Nastavimo da budemo saučesnici u u društvu
U svemu onome što si mi dala pod plavim nebom
Što si trpela moje loše trenutke i manije
Što si čuvala sećanja koja mi ti čuvaš
Želim da bar jednom budem
U stanju da pobedim i da izgubim
Oprosti ako sam nekad držao do pribranosti
Ne znaš šta je bilo za mene što si bila moja
Razumem da si iscrpala svu svoju slatkoću
Ali ne traži mi, mala,
Melanholiju, melanholiju
Ostaviću ti jednu iluziju
Umotanu u obećanje o večnoj strasti
Nadu ofarbanu u kartonskom moru
Novi svet koji postoji tamo gde si ga jednog dana stavila
Ti si ta žena
Zbog koje se osećam kao onaj čovek u stanju da voli
Koji vidi svaki sekund po prvi put
Znajući da si me volela
I sve ono što si mi dala
Novi svet koji postoji tamo ž
Gde si ga jednog dana stavila
Ti si ta žena
Zbog koje se osećam kao onaj čovek u stanju da voli
Živim svaki sekund po prvi put
Znajući da si me volela
I sve ono što si mi dala