Скочила си са мостова који се руше гледајући како се градски пејзажи претварају у прашину.
Снимајући хеликоптере који се обрушавају у океан с висина.
Имаш музику у себи, душо, реци ми зашто.
Имаш музику у себи, душо, реци ми зашто.
Закључана си овде читаву вечност и једноставно не можеш да кажеш збогом.
Пољупци у чело љубавника у твом наручју,
скривала си их у издубљеним клавирима остављеним у мраку.
Имаш музику у себи, душо, реци ми зашто.
Имаш музику у себи, душо, реци ми зашто.
Закључана си овде читаву вечност и једноставно не можеш да кажеш збогом.
Твоје усне, моје усне,
апокалипса.
Твоје усне, моје усне,
апокалипса.
Иди и провуци нас кроз реке,
поплава се диже до колена.
Дај молим те,
изађи и прогони ме, знам да ме желиш,
изађи и прогони ме.
Делили сте све своје тајне једно с другим од малих ногу.
Чврсто си спавала с медаљоном који ти је она дала, држећи га стиснутим у шаци.
Имаш музику у себи, душо, реци ми зашто.
Имаш музику у себи, душо, реци ми зашто.
Закључана си овде читаву вечност и једноставно не можеш да кажеш збогом.
О, кад будеш потпуно сама,
ја ћу те потражити.
Кад се будеш осећала лоше,
бићу и ја ту.
(превео Гаврило Дошен)