Гледаш према доле са неба,
Само да би видео како смо.
Дао си нам склониште,
Кишобран од звезда.
Понекад плачеш,
Зато што ти је тешко да видиш -
Када гледаш према доле са неба
Да се сетиш како смо сањали.
И кунем се Богу:
Нећу ићи нигде без тебе!
Нећу ићи нигде без тебе!
Нећу ићи нигде без тебе!
Нећу ићи нигде без тебе!
Срећан си када певамо,
Сликајући слике у облацима.
Наше успомене су слабе
Тако лепе и поносне.
Понекад плачем,
Јер ми је тешко да чујем -
Твој дах је као лето
Дивна атмосфера.
И кунем се Богу:
Нећу ићи нигде без тебе!
Нећу ићи нигде без тебе!
Нећу ићи нигде без тебе!
Нећу ићи нигде без тебе!
Нећу ићи нигде...
Нећу ићи нигде...
Нећу ићи нигде...(течем као вода)...
Нећу ићи нигде...(течем као вода)...