Mogu da pišem bez pretvaranja
To je prednost kad stariš
Nemam ništa što bi impresioniralo
Ni spolja ni iznutra
Neprespavana noć, prelazim more
Jer noći putuju s vetrom
I na mom prozoru duva po staklu
Gleda da vidi da li sam budan
Izgubio sam se na raskrsnici reči
Loše su mi zapisali adresu
Već sam urezao svoje ime na metak
Probao sam topovsko meso
Sve držim pod kontrolom
I neko je rekao ne, ne, ne, ne, ne
Sad dolazi vetar sa druge strane
Prepusti mi kormilo, i neko je rekao ne, ne, ne
Ono što će me odvesti do kraja
Biće moji koraci, ne put
Zar ne vidiš da uvek zaostaješ
Kada juriš sudbinu
Uvek je ruka a ne bodež
Nikad nije ono što je moglo biti
Nije zato što govoriš istinu
Već zato što me nikad nisi slagala
Neću se osećati loše
Ako mi nešto ne pođe za rukom
Naučio sam da klizim
I da udaram u zid
Život nam prolazi
Kao dim onog voza
Kao poljubac u portalu
Pre nego što izbrojim do deset
I neću se ponovo osećati čudno
Čak i ako se ne budem prepoznao
I neću te više voleti toliko
I neću te ponovo prestati da te volim
Prestao sam da letim, potonuo sam u blato
U u svom tom blatu sam našao
Malo toplote bez tvojih zagrljaja
Sad znam da se nikad neću vratiti