Ona doziva čoveka na ulici
"Gospodine... možete li mi pomoći?
Hladno je i nemam gde da spavam
Postoji li neko mesto negde... možete li mi reći?"
On nastavlja dalje ne osvrćući se
Pretvara se kao da je ne čuje uopšte
Kreće da zvižduće kako prelazi ulicu
Čini se kao da je zbunjen što je uopšte tu.
Oh, dobro razmisli
Da li je ovo još jedan dan za nas u ovome raju
Oh, razmisli dva put
Da ... to je još samo jedan dan za nas u ovakvome raju
Misli o tome...
Ona doziva čoveka na ulici
On može videti da ona plače ...
Da ima plikove na njenim stopalima...
Da ne može više ni da hoda ali pokušava i dalje...
Oh, dobro razmisli
Jel ovo još jedan dan za tebe i mene u ovome raju
Hajde razmisli dva put
Ovo je samo još jedan dan za tebe i mene u ovome raju...
Hajde, makar samo zamisli...
O Bože, nemoguće da ne postoji bilo šta što bi neko mogao da učini
O Bože, mora da postoji nešto što bi mogao bar da kažeš ...
Crte na njenom licu sve govore... i sve možeš videti na njima
Možeš videti da je bila svuda
Odakle je proterivana sa svakog mesta
Zato što ne pripada nigde...
Oh, dobro razmisli
Jel ovo još jedan dan za tebe i mene u ovom raju
O, razmisli dva put
Ovo je samo još jedan dan za tebe i mene u ovom raju ...