Kroz tanušnu maglu
kao zejtin po staklu
dan se razliva tih
mislim sreda, četvrtak
il' već neki od njih
Najtiše što može
ko sa predstave loše
iskradam se iz sna
iz ogledala viri jedan stariji ja
A nad Novim Sadom
vetar kinji oblake
počinje još jedan dan
bez nje
Drugari u frci
svi su tužni k'o Grci
krupnih predloga par
kad ono, sto marona do prvog
im završava stvar
Na starom Trgu Slobode
večna revija mode
i srce štrucka na tren
neki plešući mantil, ne, nije njen
A nad Novim Sadom
vetar konje propinje
prolazi još jedan
dan bez nje
Kod Lazice Puža je podnošljiva gužva
katkad poduprem šank
i tako, a stara garda iz kvarta
još se loži na fank
I proturaju priče da sve curice liče
kad je čaša pri dnu
pa dobro, možda jedna na drugu
ali nikad na nju
A nad Novim Sadom
vetar kači ordenje
prolazi još jedan dan
bez nje
I lelujam u centru kao fenjer na vetru
jesen protresa skut
ne vredi, potrebno je bar dvoje
da se ukrsti put
Zamrzavam sliku na poznatom liku
dok se šunjam u san
da ne primete tamo
da sam odsutan
A nad Novim Sadom
primirje
prolazi još jedan
dan bez nje