Anita [Italian translation]

Dal' se bar ponekad seti?

Plašim se da ne...

Prosto... Ko u opereti... Sklopilo se sve:

Violinist, tužni pajac, lepa žena i tokajac,

A kulise... Zavejani grad...

Vodila me kud je htela... Dobar sam ja gost

Verešmarti, Citadela, i Lančani most

Zavejani Trg Heroja... Gde poželeh da je moja,

I da uvek bude kao tad.

Zvonio je cimbal neku tužnu staru stvar

Molila me da joj pišem jednom bar

Zateklo je jutro snežno same zvezde dve

Ljubila me nežno, k'o nijedna pre.

Pogledom sam posle dugo pratio njen trag,

Zavejanom ulicom Sent Haromšag.

Plašila me slutnja neka,

Znao sam od pre...

Sve izgleda izdaleka drukčije.

Srce malo jače bije kad se setim nje

A Listove rapsodije bude stare sne.

Eh, da mi znati gde je,

Dal' se seti kada veje,

Il' u inat drugog ljubi tad?

Zvonio je cimbal neku tužnu staru stvar

Molila me da joj pišem jednom bar

Zateklo je jutro snežno same zvezde dve

Ljubila me nežno, k'o nijedna pre