Kao odsjaj svetla u beskrajnoj noći,
Život je u klopci između dva crna bića.
Jer kada veruješ nekome,
Počinje iluzija
Bez načina da se pripremiš.
Predstoji očaj...
Da li je neko rekao tako okrutno
Da je bolje voleti, pa izgubiti?
Neznanje je blagoslov...
Samo da nisam osetio tvoj poljubac.
Toliko mnogo puta sam bio opečen,
A lekcija nije naučena.
Seti se da samo želja potpaljuje vatru...
Lažove!
Između života i smrti,
Žalim za svakim uzdahom,
Sažaljevam življenje,
Zavidim smrti.
Emocionalno zakržljao,
U odbrani- ukočen.
Radije ne bih brinuo nego da se pazim.
Budi uplašena...
Ne treba mi ljubav!
Jesu li hiljade suza vredne jednog osmeha?
Kada im daš inč, hoće li ti uzeti milju?
Čeznem za prošlošću ali se plašim budućnosti.
Ako nisi iskorišćen onda si korisnik i gubitnik.
Svet je čuven po neuspehu i u životu i u smrti,
Dato ništavilo, razoreno čistilište.
Bežati i sakriti se, kukavički postupak,
Iscrpljene opcije osim anestezije.
Anestezije...
Ne osećam ništa!
Ne treba mi ništa!
Ne treba mi ljubav!