Andrea je izgubljen, izgubljen da se ne vrati
Imao je ljubav crnih uvojaka
imao je tugu crnih uvojaka.
Na hartiji je pisalo da je pao,
da je hrabro pao za zastavu,
potpisano zlatnim slovima,
carskim potpisom,
pao je u brdima Trenta
pokosen vatrom mitraljeza.
Divlje oci
seljaka iz carevine
manira francuskih,
divlje oci
carskog vojnika
manira francuskih,
i Andrea je izgubljen kao i njegova ljubav,
retki biser,
Njegove usne, sad je bol na njegovim usnama
poput najcrnjeg bisera.
Andrea je birao cvece za sebe,
ubrao ljubicicu na rubu ponora,
zabacio je svoje crne uvojke nad ambisom,
ljubicica mu rece :
"gospodine, ambis je dubok,
dublji od dubine oka u placnoj noci."
On joj odgovara:
"meni je dosta, sto je dublje to mi je bolje".