And Yet [Serbian translation]

Овај град, ова флека на свитању,

прерушен у маглу овог јутра,

осам је сати и галеб кричи упозорење морнару.

Ово небо, ова кривина на реци,

успорава ме и носи, осека долази

и сва моја сећања бледе до потпуне таме,

па ипак, па ипак... вратио сам се.

Овај град има неку чудну магнетну привлачност,

као неки сигнал за навођење у твојој глави,

и ти пловиш по звездама хемисфере

питајући се како си, ког ђавола, завршио овде?

Он је као нека подземна река или скривени поток

који тече кроз твоју главу и прогања те у сновима.

Ти си те снове стрпао у овај платнени џак ,

и мада овде нема ничег чега нема у белом свету,

ипак, ипак... вратио си се.

У неким ноћима лежим на палуби

и гледам кретање звезда,

оних сазвежђа која висе са

ужади и снасти,

питам се да ли и она гледа то исто,

и да ли је успела да се сети мог имена,

али зашто би она икада помислила на мене?

На неког момка ког је волела а он побегао на море?

И зашто да траћимо време расправљајући

да ли би она чекала неког као што сам ја?

И тако одлуташ до луке са шљамом са свих мора,

у плесне дворане и борделе где се опушташ!

И брод је испловио с дока али теби скоро да више није ни стало,

и немаш појма с ким делиш кревет.

И глава ти је као чекић на вратима преградног зида,

и осећаш као да ти је неко можда сломио вилицу,

и мрље од крви и срча су свуда по поду,

и кунеш се богом да више нећеш пити,

па ипак, па ипак...

Истину говорећи, прекасно је да је нађеш,

прекасно да је подсетиш на некој баштенској капији,

на којој ти батлер говори да мораш сачекаш,

а можда ти се и врата залупе у лице,

мора да ми је глава у свемиру,

Па ипак, па ипак,

пре него што сунце зађе,

пре мора,

можда постоји још нешто што чека

овакве као што сам ја.

Овај град, ова флека на свитању...

(превео Гаврило Дошен)