Gluvo je doba noći i ja sam budan
Ti si uvek moja konstantna opsesija
Zajedno sa tobom bio sam bolji
Što više mislim na tebe sve te više volim
Sve nevolje koje sam izazvao da bih te imao
Za ovu ljubav, koja je bila poput nezrelog voća
I sada kada te volim, ja te gubim
Ponovo, ponovo, ponovo
Zato što ja od te noći
Nikada nisam vodio ljubav bez tebe
I ja ne marim ni za šta bez tebe
Čak i da naiđem na anđela rekao bih mu:
Ti ne možeš da učiniš da letim toliko visoko koliko je ona mogla
Gluvo je doba noći i ja sam budan
Oblačim se i svlačim se
Ova strast me čini tako nervoznim
Da ću pre ili kasnije napraviti grešku
I doći pred tvojom kućom kao neki ludak
I bacati kamenčiće na tvoj osvetljeni prozor
Udarajući u tvoja zatvorena vrata, zaključana
Ponovo, ponovo, ponovo
Zato što ja od te noći
Nikada nisam vodio ljubav bez tebe
I ja ne marim ni za šta bez tebe
Čak i da naiđem na anđela rekao bih mu:
Ti ne možeš da učiniš da letim toliko visoko koliko je ona mogla