Anathema [Serbian translation]

Никада нећеш знати шта је иза моје лобање.

Зар нећеш рећи лаку ноћ, како бих ја могао рећи збогом?

Никада нећеш знати шта је испод моје косе.

Зар нећеш рећи лаку ноћ, како бих ја могао рећи збогом?

Никада нећеш знати шта је испод моје коже,

Зар нећеш рећи лаку ноћ, како бих ја могао рећи збогом?

Никада нећеш знати шта је у мојим венама,

Зар нећеш рећи лаку ноћ, како бих ја могао рећи збогом?

Зар нећеш ићи некоме другом у снове

Зар нећеш ићи некоме другом у главу

Зар ниси узела довољно од мене

Зар нећеш некоме другом мучити сан?

И никада нећеш знати о чему размишљам.

Зар нећеш рећи лаку ноћ, како бих ја могао рећи збогом?

И никада нећеш разумети у шта ја верујем,

Зар нећеш рећи лаку ноћ, како бих ја могао рећи збогом?

Зар ниси узела довољно од мене

Зар нећеш нећеш некоме другом мучити сан?

Зар нећеш ићи некоме дургом у снове

Зар нећеш ићи некоме другом у главу.

Зар ниси узела довољно од мене

Зар нећеш некоме дургом мучити сан?

Почео сам раздвајати половине свог срца у тами и ја

Не знам где бих требао ићи.

Сузе и страхови су се почели множити.

Узимајући време у једноставном месту,

У мом кревету, где ми се глава одмара на јастуку.

И речено је да је рат вођа, али сам заборавио,

Да сам пустио да још један дан оде.

Желим бити уплашен, али чини се да сам ових дана

Ухваћен испод воде и како падам дубље.

Моје срце постаје јаче, зовем свог оца.

Зар вриштим у празно небо?

Празно небо, нема шансе, то сам ја јер је једна половина мог срца слободна

Празно небо, нема шансе, то сам је јер је друга половина мог срца заспала.