[Увод]
Колико је времена прошло...
[Строфа 1]
Не знам где ћу бити добро.
Летим према океану да утопим своју љубав.
Како је тешко и непријатно, очај и страх –
Ја сам у џунгли слободе, где тебе нема
[Рефрен]
Како смо много причали о Месецу,
Гледали смо једно друго као у филму!
Цвеће је често шапутало твоје име, а
Цело тело је у латицама ружа и љиљана.
Изгледа да сам те нашао по звездама;
О, како си само лепа, Амазонко:
Цело тело је у латицама ружа и љиљана;
Поверавала си ми своје тајне.
[Строфа 2]
Остао бих овде,
Остао бих овде с тобом заувек;
Али нема шансе,
Немам шансе ја, немаш ни ти, ни ти!
[Рефрен]
Како смо много причали о љубави.
Гледали смо једно друго као у филму!
Цвеће је често шапутало твоје име.
Цело тело је у латицама ружа и љиљана!
Љиљана, цело тело је у латицама ружа и љиљана.
О, како си само лепа, Амазонко –
Отишао сам одавде у ту џунглу.
Како смо много причали о Месецу,
Гледали смо једно друго као у филму!
Цвеће је често шапутало твоје име, а
Цело тело је у латицама ружа и љиљана.
Изгледа да сам те нашао по звездама;
О, како си само лепа, Амазонко:
Цело тело је у латицама ружа и љиљана;
Поверавала си ми своје тајне.