Субота је јутро рано
А мени ноћ је
Рођено тело ми је страно
Није ово није моја зора
Није то зато сто се мора
Нису то тамо наше сене
Неко се тамо игра мене
Она с њим нашу песму слуша
Док у мени суши ми се душа
Празан кревет и на срцу терет
Да ме нигде нема ноћи девет
Да ме изда снага изда памет
Остави ми у аманет
Да ме друга више не пожели
Да са другом снег не забели
Да у мојој глави небо се више не плави
У аманет ми остави
Субота је јутро свану
А мени месец остао од синоћ на длану
Ко са ким је видео тај све је
Месече моја звезда где је