Dušo, što danas mi tražiš da ugasim svetlo
I onda stavljaš moje krhko srce na krst
Na svom bolnom privatnom oltaru
Znam dobro, tvoje odsustvo mi je napravilo haos
U ovom trenu osećam da
Vreme za izlečenje je postalo normalna tuga
Onda, postaraj se moje srce
Ne dopusti mu da se vrati u samoću
Postiđeno što se samo vraća kući
Nakon što te nešto zbunjujuće nasmeje
Vrati mi ono što si uzeo odavde
Jer moje se grudi otvaraju i odvezuju čvorove
Ako na kraju, jednog dana budeš hteo da se promeniš
Skini moje siroto srce sa oltara
Vrati mi ga kako dolikuje
Ili onda, reci da si odlučio da ga čuvaš
Skineš sa krsta i kanonizuješ
Kažem, radi ono što misliš da je najbolje
Tvoja luka mora da je na takvom nekom mestu
Tako daleko da jedva mogu da vidim
Gde si usidrio svoju jedrilicu
Tek tako, život prolazi u praznini
Imam sve i plutam po reci
Čekam odgovor na ono što zovem ljubav
Imam sve i plutam po reci
Čekam odgovor na ono što zovem ljubav
Imam sve i plutam po reci
Čekam odgovor