Sve je u ruševinama,
Jedno kraljevstvo uništeno,
I niko nije ostao,
Ko bi moje suze čuo
Nema puteva koji vode nazad u ono vreme,
Jer svaki korak u tvom pravcu je jedan korak dalje
I vidim ogledalo,
I u njemu jedno lice,
Ipak jedva se mogu prepoznati,
Pitam se, da li sam to stvarno ja?
Jer osoba u ovom ogledalu
Nije onakva, kakva je bila,
Nije više onakva, kakvu je ja vidim,
Kad bi naša mržnja još uvek bila ljubav
Ljubav je zamrznuta,
Pokopana ispod leda
Za to, što smo se voleli,
Dokaz je samo mržnja
Nemamo svedoke, za prošlost
Jer niko osim nas ne zna za ovu usamljenost.
I vidim ogledalo,
I u njemu jedno lice,
Ipak jedva se mogu prepoznati,
Pitam se, da li sam to stvarno ja?
Jer osoba u ovom ogledalu
Nije onakva, kakva je bila,
Nije više onakva, kakvu je ja vidim,
Kad bi naša mržnja još uvek bila ljubav
Ovaj mesec je bio sunce,
Ova magla slobodna zemlja
Ovaj pepeo beli sneg
Svaka sumnja nepoznata,
Ova tamnica moj dom,
Ova tama svetlo
Ove rešetke su bili prozori
A ovih ožiljaka nije bilo
I vidim ogledalo,
I u njemu jedno lice,
Ipak jedva se mogu prepoznati,
Pitam se, da li sam to stvarno ja?
Jer osoba u ovom ogledalu
Nije onakva, kakva je bila,
Nije više onakva, kakvu je ja vidim,
Kad bi naša mržnja još uvek bila ljubav