Čim nebo promeni boju iz tamno srebrne do crveno zlatne
Kasna letnja kiša preko Karlberga*
Tamo gde se naš svet završava u provaliji
Oh oh Stokholm
Naša poslednja stanica, naša destinacija (hram u Jerusalimu)
Sada sve izgleda otrcano, usko i teskobno (to odavno beše)
Prelazeći preko mosta Fridhemsplan (grad izgleda kao zatvor)
I moje poslednje reči biće: Izvini za sve nikada izrečeno
Jedno po jedno, sve ima svoje mesto
Jedno po jedno, sve u svoje vreme
Vreme za izgraditi, vreme za srušiti
Vreme za plakanje, vreme za smejanje
Vreme za žaljenje, vreme za plesanje
Vreme za uverenost, vreme za rizik
Vreme za ćutanje, vreme za pričanje
Vreme za ljubav, vreme za mržnju
Vreme za imati, vreme za gubiti
Vreme za prvo
Vreme za poslednje
Ubijaš osmehom
Ubijam osmehom
Uvek pogađaš u metu
Uvek pogađam u metu
Sa tobom nema oklevanja
Sa mnom nema oklevanja
Srce uvek pogađaš u centar
Niko nas ne smatra živima
Nikada nas neće smatrati živima
Vreme za tebe, vreme za mene
Imamo naše vreme (Nikada nas neće smatrati živima)
Vreme za posedovati, vreme za dati
Sve ima svoje vreme (Niko nas neće smatrati živima)
Vreme za sumnju, vreme za nadu
Imamo naše vreme (Nikada nas neće smatrati živima)
Vreme za njih, vreme za nas
Sve ima svoje vreme (Oni nas neće smatrati živima)
Limuzina besposleno stoji, slatki život ne čeka
Mrtve zvezde trepere kao dijamanti, dijamanti...
Ti si moj najbolji prijatelj
Onaj kojeg najviše na svetu volim
Ali trenutno sam izgubljen u prostoru, a prostor je tako ogroman
Dijamanti, dijamanti.. a prostor je tako ogroman
Dijamanti, dijamanti.. a prostor je tako ogroman
Jedno po jedno, sve ima svoje mesto
Jedno po jedno, sve u svoje vreme