Моје очи су
крштење.
О, ја сам фитиљ
и опевавам њу
у мојим мислима.
О, фантомска неухватљива ствари.
О, сви цветови се с временом окрећу ка сунцу,
знам да говориш како за тебе не постоји ниједан,
али ево једног.
Ево једног.
Настави даље у мени, опаки путниче,
да бледиш даље од мене
са лицем у одсјају мог прозора.
О, где ћеш плакати за мном,
драга врбо.
У реду је да се љутиш,
али не и да ме повредиш.
Твоја срећа,
да, да, да,
драга, драга, драга.
Сви цветови се с временом окрећу ка сунцу
знам да говориш како за тебе не постоји ниједан,
али ево једног.
Ево једног...
(превео Гаврило Дошен)