Allí donde solíamos gritar [Serbian translation]

Pogodi gde sam se vratio danas

Tamo gde smo vrištali.

Deset godina pre ove beskrajne sadašnjosti,

i dalje živi čudovište i i dalje nema mira.

I na klupama na kojima smo pisali

u polu tami, bez razmišljanja,

sve stihove od ''Heroes''

sa greškama jednog klinca,

i dalje su tu.

Čak i danas

je izvan moje kontrole,

i problem i rešenje

i to je ono sto vrisak uvek gleda,

to je odgovor

I čak i danas,

samo vrisak i fikcija

uspevaju da iskljuce

svetla mog tamnog opreza.

Imam jedan nož napravljen od plastike

gde je nekad bio metal,

i čudnu knjigu koja te je izbacila iz vrtića;

njene sam strane morao da zapalim.

I u gvozdenim okovima koji odvajaju

najbrutalniji pad

su dva inicijala

koja smo napisali šestaro.

I dalje su tu.

Vertikalan i horizontalan,

ja sam vrisak i staklo,

tačno srednja tačka,

ta koju si toliko mrzela

kada si mi ponavljala da

''povrediće te i povrediće me,

i jedino će nam vrisak posluziti''.

Govorila bi ''lako je'' i počinjala bi.

I vrisak se uvek vraća,

i sa nama će umreti,

hladan i kratak kao stih

napisan na zivotinjskom jeziku.

I uvek je tu.

Povrediće te i povrediće me

i jedino će nas vrisak spasiti.

I sada nije lako:

ti bi počinjala.

Vertikalan i horizontalan,

ja sam vrisak i staklo,

tačno srednja tačka,

ta koju si toliko mrzela

kada si me izazivala da vičem.

I već je tu, već ima mira,

oh, već ima mira.

I već je tu, već ima mira,

oh, već ima mira.

Zbog koga sam vrištao?

Znam,a ti ne;

nisi pitala,

Ti nikada, ne.