Treba mi od tebe
sposobnost da osecam,
da ce tvoja ljubav biti dovoljna
kako bih se oduprela.
Tisina koju mi dajes
to je ono sto
ne treba ti od mene,
ne treba ti od mene.
Ti znas vrlo dobro,
ja ne znam da se pretvaram,
ljubav koju ti dajem
zna da zapazi
onu transparentnu auru
koja ima bol,
ostavio si ga u meni
i pridrzava se za mene.
Danas zakon vremena
doveo me je ovde,
pretvarajuci u prevaru
ono sto sam osecala,
ostajes sa svojim egom i ja ne mogu
ti dati zaslugu,
ali ako postoji nesto sto ti dugujem,
ako samo postoji nesto sto ti jos uvek dugujem,
nisam ja.
Ne lazi me tako,
neces uciniti da poverujem
da tvoja ljubav je jos uvek ovde,
kada je vec otisla.
Tisina koju mi dajes
je pitanje koje
ne treba ti od mene,
kada imas samog sebe.
Danas zakon vremena
doveo me je ovde,
pretvarajuci u prevaru
ono sto sam osecala,
gledam te i ubedjujem se, ja ne mislim
da ti dam zaslugu,
ali ako postoji nesto sto ti dugujem,
ako samo postoji nesto sto ti jos uvek dugujem.
Sada kada moje vreme
dovelo me je ovde,
ono sto placam je prevaru
koju sam ti dopustila,
ostace ti tvoj ego i ja ostajem
sa zaslugom,
ali ako postoji nesto sto ti dugujem,
ako samo postoji nesto sto ti jos uvek dugujem,
nisam ja,
to je moje zbogom,
zbogom.
Tisina koju mi dajes
vec ce biti sta
ne treba ti od mene,
zato sto imas sebe.
Danas zakon vremena
okrece se prema meni
i u njegovom glasu zvuci prevara,
koju nikad nisam videla,
dobro koje dajem, necu odustati,
zbog hipoteze,
zato sto ne postoji nista sto ti dugujem,
ako samo postoji nesto sto ti jos uvek dugujem
to je zbogom
i nisam ja
to je zbogom.
Tisina koju mi dajes
je izvesnost da
ne treba mi od tebe,
ne treba mi,
ne treba mi od tebe,
ne trebas mi.