Kada noć padne nad Lisabonom
Kao jedrilica bez jedra
Alfama sva izgleda kao
Kuća bez prozora
Gde se ljudi opuštaju
To je u potkrovlju
U mestu ukradenom od boli
Koja čini Alfamu zatvorenu
Između četiri zida u vodi
Četiri zida jadikovanja
Četiri zida anksiozne (brige, nemira)
Koja u noću peva
Koja osvetluje grad
Zatvorena u svom razočarenju
Alfama miriše nostalgijom
Alfama ne miriše na fado
Miriše na ljude, na samoću
Na tihu bol
Kao tuga s kruhom
Alfama ne miriše na fado
Ali nema drugu pesmu