Нема више,добри свете;
оне лепе ше'сет пете;
кад смо били на свечари;
код кумова наших,старих.
Клизио је воз,к'о санке;
ал' смо стигли до Паланке;
Северац је дув'о 'ладан;
па ко не би био гладан(?)
И чим смо стигли;
викну кум своју жену;
"Сидо,постављај,Бог те вид'о!"
Спремила нам кума наша;
за ужину паприкаша;
па колаче,крменадле;
и пар сарми,сваком.
Место 'леба,меса бела;
принцес крофне,вангла цела;
сувих шљива и кољива
и резанце с' маком.
Е,кад се само сетим;
ал' се,некад,добро јело,баш!
До вечере време кратко;
за китникес и за слатко;
Да одбијеш,то не вреди;
да се кума не увреди.
Наш кум Пера,дипл. агроном;
реч о овом,реч о оном;
све уз вино,Порто-гизер;
'Ди гутљаји сами клизе.
Таман смо били гладни,када се зачу:
"Сидо,вечеру,Бог те вид'о!"
Одједаред астал шарен,
сос парадајз,кромпир барен;
суве шницле,к'о проминцле;
кара-батак сваком.
на подварку ћурка,зна се;
гди је ћурка,ту је прасе;
онда торте,разне сорте;
и резанци с' маком.
Еј,кад се само сетим;
ал' се,некад,добро јело,баш!
Вејао је снег по шору;
седели смо до пред зору.
Баба рече:"Дедер капут;
радни дан је,'ај'мо на пут!"
Ал' кум Пера одма' скочи;
шта то виде моје очи(?):
"Сидо,не дај ником капут;
прво фруштук,е,ондак на пут!"
Не дрема вредна кума;
не слуша прве петле;
бржа је од ракетле.
Носи вруће 'леба,кришке;
фафароне,чварке фришке;
зачас спрема шунке,рена
и пихтије сваком.
Питамо их - Људи,докле;
Чекај,кажу,још шненокле(1);
и суфнудле и гриз-штрудле;
и резанце с' маком!
Хеј,кад се,само,сетим,
ал' се,некад,добро јело,баш!
(И ондак,сат и фртаљ;
кол'ко је иш'о шинобус;
нисмо ништа јели...
И кад смо стигли на станицу,одма';
купимо бурек,леп,фришак;
мастан,све нам,онако;
маст цурила низ браду.
Па,ондак,опалимо преко тога;
једну тепсију шампита и гајбу пива;
млаког, црног...)
--------------------------------------------------...Крај
1. пише сненокле