Dok me budi nova zora
znam da sretan bit će dan,
jer kraj uzglavlja si moga,
a na vjeđama ti san;
Puna ljubavi, puna nježnosti
moja stvarnost sad si ti.
Ti se budiš, ti me gledaš
pun topline tvoj je glas,
naša postelja je meka,
sreća bije oko nas;
Puni ljubavi, puni nježnosti,
u toj stvarnosti smo mi.
I dok predajem se milovanju tvom,
neki čudni krijem strah u srcu svom,
ja te trebam, ja te ne dam, ja sam tvoj!
Ako izgubim tebe, ja izgubit ću ljubav
i ovu beskrajnu sreću koju pružaš mi ti.
Ako izgubim tebe, ja izgubit ću nježnost
i toplinu tog gnijezda koje svili smo mi.
Ako izgubim tebe, ja izgubit ću sve!
Kad bih mogao zauvijek
da zaustavim taj sat,
da nam zanos vječno traje,
što bi sve još mogli dat'.
Našoj ljubavi, našoj nježnosti,
nikad ne bi znali kraj.
Jer dok predajem se milovanju tvom,
neki čudni krijem strah u srcu svom,
ja te trebam, ja te ne dam, ja sam tvoj.
Ako izgubim tebe, ja izgubit ću ljubav
i ovu beskrajnu sreću koju pružaš mi ti.
Ako izgubim tebe, ja izgubit ću nježnost
i toplinu tog gnijezda koje svili smo mi.
Ako izgubim tebe, ja izgubit ću sve!