Kad dođe oluja u obliku djevojke
To razleti komadiće mog malog svijeta
A ponekad kunem se da još uvijek mogu čuti njezin urlik
Dolje kroz olupine i ruševine
I više neće kišiti
Sad moja draga je otišla
I više neće kišiti
Sad moja draga je otišla
Sad me zaobišla oluja
Ostavljen sam da plovim na mrtvom mirnom moru
I gledam je zauvjek kroz pukotine u gredi
Prikovan na vrata od sobe mojih snova
Sad nemam nikoga da drži
Sad sam sam opet
Nije ni toplo ni hladno
I nema znakova kiše
I više neće kišiti
Sad moja draga je otišla, da
I više neće kišiti
Sad moja draga je otišla
I sad sam svoj na svom
Ona se ne vraća više
Ona se ne vraća više
Ona se ne vraća više
Reci što hoćeš, zaboli me