Propadam polako
Živim medju senkama…
Vreme provodim sam…
Razgovaram sa zidovima…
Držim se grčevito
Samo pokušavam da učinim nešto
I još sam tu …
Tražeći smisao u svemu tome
Dešavalo mi se ovo i ranije; bol mi je dobro poznat
Ali više neću da bežim… nešto se promenilo…
Neću potonuti ovaj put…
Ovoga puta neću se predati !
Kao strujanje ispod površine vode
Osećam da noć obećava
Ali išao sam već tom stazom
I moja potraga se završila
Moje breme je dostiglo vrhunac
Dovoljno tuge za ceo život
Sada kopam duboko unutar sebe
Pokušavajući da pronadjem svoj put
Za povratak
Ti znaš da si ušao u opasnu zonu
Kada pogledaš u oči, a tamo nema nikoga
Neću potonuti ovaj put…
Ovoga puta neću se predati !
Duboko u noći
Nedostaje mi dodir žene
Vatra snažno plamti
I plamen me privlači
Ali plaćam cenu
Kada me zahvati u jednom trenu
I strast se izlije
Neobuzdano…
Nemam koga da krivim ; suočio sam se sa istinom
I sve je tako jednostavno kad nemaš šta da izgubiš
Neću potonuti ovaj put…
Ovoga puta neću se predati !