Ah, ta Mouraria,
slavuj na krovu,
haljine ružinih boja,
čuvari su tradicija !
Ah, ta Mouraria,
povorka u prolazu,
Čežnja u glasu Severe,*
gitara što plače!
Ah, ta Mouraria,
Ulica starih palmi,
kojima sam jednog dana
svoju dušu poklonio,
to je moja prošlost
i ja u njoj
fadista pravi,
tamnopute crnke,
malih usta,
i zavodljivog pogleda.
Ah, ta Mouraria,
sa čovekom šarmantnim
što me opčinjava,
i koga volim toliko !
Ljubav kao vetar,
toliko tužna,
može biti,
Ali čak i sada
sva ta vremena
nosim sa sobom.
Ah, ta Mouraria,
slavuj na krovu
haljine ružinih boja
čuvari su tradicija!
Ah ta mouraria
povorka u prolazu
nostalgicni glasovi Severe
gitara što plače.