Odnosim tvoj polu osmeh
koji si pustila da pobegne kada sam te pozvao u izlazak.
Odnosim zimske mesece,
ispovedajuci tajne,
topeci ljubav koju sam ti dao.
I reci sta si videla u meni
da bi prihvatila ono popodne
i sada ostavljas sve tako?
Gusim se u secanju,
gusim se u tvojem zbogom,
zazvonile su sirene
od nase tuzne sobe.
Tisina te svrgava
i praznina u meni
se ciini vecnom i prozdire me,
ima ambis izmedju nas dvoje.
Odnosis tuznu rutinu,
vredjanje i gadjenje,
zabrinutost da me vidis uz tebe srecnog.
I odnosis ogorcenost i prekor,
poruke nocne,
dok ja sam se pretvarao da spavam.
I reci sta si videla u meni
da bi prihvatila ono popodne
i sada ostavljas sve tako?
Gusim se u secanju,
gusim se u tvojem zbogom,
zazvonile su sirene
od nase tuzne sobe.
Tisina te svrgava
i praznina u meni
se ciini vecnom i prozdire me,
ima ambis izmedju nas dvoje.
I jadan ja,
znao sam uvek da ces otici,
ali nisam imao hrabrosti
da prihvatim tvoju izdaju.