Како могу тек тако да те пустим да одеш,
тек тако да те пустим да одеш без трага
Када стојим овде дишући као једно са тобом
Ти си једина која ме заправо познаје
Како можеш тек тако да одеш од мене
када једино што могу да учиним јесте да те гледам како одлазиш
Јер ми смо делили сваки смех и бол
чак и сузе
Ти си једина која ме заправо познаје
Па зато погледај ме,
јер ту је остала само празнина
Више ничег нема што би ме подсећало,
Само успомена на твоје лице
Па зато погледај ме,
када је ту само остала празнина
а твој повратак мени је упркос свим надањима
и то је оно са чим морам да се суочим
Волео бих кад бих могао да те натерам да се окренеш,
да се окренеш и видиш ме како плачем
Толико је тога што би требало да ти кажем,
толико разлога зашто
Ти си једина која ме заправо познаје
Па зато погледај ме,
ту је остала само празнина
Више ничег нема што би ме подсећало,
Само успомена на твоје лице
Па зато погледај ме,
јер је ту само остала празнина
И све што могу јесте да те чекам
и то је оно са чим морам да се суочим
Добро ме погледај сад,
јер ја ћу остати овде
и твој повратак мени
је упркос свим надањима
То је шанса коју морам
да искористим
Хеј, да!
Погледај ме сада...