Dok nocu lezim budan, znoj sa obrva brisem
Ali nije u pitanju strah jer sada bih radje isao
Pokusavam da zamislim uzase koji su preda mnom
Pustinjska pescana humka, groblje
Kada dodje vreme
Da li smo partneri u zlocinu?
Kad dodje vreme
Bicemo spremni da umremo
Boze, pusti nas da sad idemo i zavrsimo sta moramo
Neka bude carstvo tvoje
Neka bude volja tvoja... Na zemlji
Pokusavamo da opravdamo sebi razloge za odlazak
Treba li da zivimo i pustimo druge da zive?
Zaboravimo i oprostimo
Ali kako da ih pustimo da idu ovim putem?
Vladavini terora, korupciji, mora doci kraj
I duboko u sebi znamo da drugog nacina nema
Nema poverenja, nema ubedjivanja, nista vise za reci
Bojim se da pucam u nepoznate ljude
Bojim se da pucam u nepoznate.