Znam da moje rime ponekad izazivaju nelagodnost
Kad moji neuroni trče,
Čak I ja sam se uplašim
Moji odgovori mogu biti tako agresivni
Da mi I slove beže
Jer se plaše da ih ne napišem
Nemam puške da te ubijem,
Dovoljna mi je traka
Pretvaram slova u ideje kao ilusionista
U jednoj liniji te ubijam, slamam, povređujem
A u sledećoj te vaskrsavam kada te spomenem
To je deo moje umetnosti
Da celi svet zna
Da su ove rime za tebe
A da ne moram da te spomenem
I ne radim to da bih izbegao sukob
Radim to da te ne bih učinio poznatim
U zemljama u kojima niko ne zna za tebe
Nakon što sam video kako se kreću ratovi I gerile
Misliš da ću se plašiti tvoje ekipice
Pucaj kad god poželiš opaki reperčiću
Ovde ne pobeđuje najpodliji
Pobeđuje najdosetljiviji
U svojoj glavi ti si narkos
Tražen od strane policije
I tvoji pištolji su kao I jednorozi
Izmišljeni
Nije problem što imaš imaginarne prijatelje
Ali jeste to što klinci veruju da si plaćeni ubica
Ti nisi proživeo ni tri poteškoće u životu
Tebi nije falila škola, nije ti falila hrana
Kad bi ljudi iz Konga imali tvoje mogućnosti
Diplomirali bi na najboljim univerzitetima
Kad bih te poveo na izlet do Centralne Afrike
Nakon što vidiš rat izašao bi pevajući hrišćanske pesme
Tamo tvoje reperske krpice, tvoja bejzbol kapica
I tvoj lančić opakog momka
Tope se od sunca
Ili da te odvedem do Sirije
Da osetiš bombardovanja
I da vidiš kako su ostavila klince bez ruku
Šta ćeš da radiš
Kada tvog sina uhvate u diskoteci
I bez delikatnosti jednim AK mu raznesu glavu
Ili da izbrišu lice tvom bratu nasilnički
Ili da počiste tvog druga jednim SVT-40
Ti si glup idiote
Repujući o raznošenju mozgova
U zemlji u kojoj te ubiju kad ukradeš jedan pesos
Nisam svetac kad repujem, još manje kavaljer
U jednom trenutku sam rimujući obesio deset mornara
Ali u tom slučaju je nešto drugo pozivati na nered
Jer kada je tiranija zakon, revolucija je red
Unutra, unutra
duboko unutra, ostavio sam ti ga duboko unutra
Želiš da me napadneš? Ostavljam ti par zagonetki
Bojim se bubašvaba, kao I guštera
Ne puštaju me već godinama,
Na jebenom radio u Portoriku
Izdao sam već pet diskova
I još uvek nisam bogat
Jedni me zovu komunistom, stopostotnim demagogom
Krajnja desnica me mrzi, krajnja levica takođe
Moj seksualni nastup je na dnu
Nakon što sam se podsmevao ćelavima
Ostajem bez kose
Rekao sam “Kučkin sine” guverneru I mada je zaslužio
U sebi sam se pokajao i to nisam rekao do danas
Pre nego što sam razumeo nejednakost među ljudima
Kupio sam polovni Maserati koji sada ne radi
Kreditni limit mi je sjeban, neće da mi prodaju ni kafu
Zato da bih platio još jednu ratu radije idem peške
Kao bokseri sam, loše upravljam novcem
Sve ulažem u karijeru jer je umetnost na prvom mestu
Najsporiji sam u svojoj porodici, nisam blistav
Borim se za obrazovanje a nikad nisam bio dobar đak
Imam fobiju od aviona, volim politiku
Mada kažem da mi nisu bitne, bole me kritike
Najboljeg druga su mi ubili u policijskoj stanici
Imam toliko toga da napišem a malo papira
Moja iskrenost je providne boje
Možeš da mi vidiš iznutra gledajući me u oči
Možeš probati da me napadneš i da pokušaš
Mada, ako sam i dalje iskren
Ja sam najbolji u ovome
Unutra, unutra
duboko unutra, ostavio sam ti ga duboko unutra