Ne veruj svojim ušima
Ne veruj svojim očima
Ako zatvoriš oči
Možeš osetiti neprijatelja
Kad sam te upoznao devojko
Duša ti je gorela
Šta se desilo s tvojim licem
Topi se u snegu
Sad izgleda ovako
I možeš progutati
Ili možeš pljunuti
Možeš povratiti
Ili se ugušiti
I možeš sanjati
Pa sanjaj naglas
Znaš da tvoje vreme dolazi
Zato ne daj bitangama da te tlače
Ne, ništa nema smisla
Ništa nije kako treba
Znam da bi napala
Kad bi samo znala koga da udariš
I ja bih se pridružio pokretu
Kad bi postojao jedan u kojeg bih mogao verovati
Da, delio bih hleb i vino
Da postoji crkva kojoj bih mogao pripadati
jer treba mi sad
Da uzmem pehar
da ga napunim
Da pijem polako
Ne mogu te pustiti da odeš
Morao bih biti akrobata
Da pričam ovako
I ponašam se onako
A ti možeš da sanjaš
Pa sanjaj naglas
I ne daj bitangama da te tlače
Oh, to boli, dušo
(Šta ćemo sad kad je sve već rečeno)
(Nemamo novih ideja i svaka knjiga je pročitana)
A ja mora da sam akrobata
Kad pričam ovako
I ponašam se onako
A ti možeš da sanjaš
Pa sanjaj naglas
I možeš sama naći
Način da se izvučeš
Možeš graditi
A ja mogu birati
Jedva čekam
Da možeš sakriti
I da možeš grabiti
U snovima počinju
Odgovornosti
A ja mogu voleti
I ja mogu voleti
I ja znam da se struje okreću
Zato ne daj bitangama da te tlače