Poznavao sam mnogo prelepih dama,
Na ovom prelepom širokom svetu,
Sa dobrim razlogom može se reći,
Da sam pravi šarmer.
Za mene kažu da sam besraman,
Bez srca, bezosećajan i lakomislen,
Kažu da sam ih prisiljavao - nema šanse,
Istina je negde između.
Zato što je meni veoma drago da sam poljubio ženu,
I ne uvek u usta,
Oduvek sam želeo da znam taj osećaj,
I ljubio sam dok mi usne ne polave.
Nisam ljubio samo crvene obraze,
Obožavao sam sve,
Kažu da sam bolestan od požude.
Opsednut instinktom za parenje.
Kažu da sam nisko pao,
U moru libida,
Kaže se da čeznem za požudom,
Možete tako to videti, ili kako god.
I, da, tako mi je drago da sam poljubio ženu,
I ne uvek u usta,
Oduvek sam želeo da znam taj osećaj,
I ljubio sam dok mi usne ne polave.
Samo sam ih primio u naručje,
A neke su govorile "Ne"
Ali nisam znao za milost,
I na posletku, one treba da se kaju.
Kao kunić pred zmijom,
Hladan pogled, onda ujedam,
A otrov priziva požudu,
Nikada me ne ostavlja ravnodušnim.
O, žene, sve verne,
I mnoga srca verovatno slomljena su napola,
Na posletku, one treba da se kaju,
Toliko suza i vriskova.
I, da, tako mi je drago da sam poljubio ženu,
I ne uvek po ustima,
Oduvek sam želeo da znam taj osećaj,
I ljubio sam dok mi usne ne polave.
Samo sam ih primio u naručje,
A neke su govorile "Ne"
Ali nisam znao za milost,
I trebala bi biti zadovoljena na posletku.