Abran Fuego [Serbian translation]

Kao večito neshvaćena,

koja se ne seća izlaza

samo pišem svoju priču,

nema put posut cvećem bez rana.

Zakunela sam se da me neće promeniti,

iako se suočavam sa stampedom,

biću jedini uzrok nesklada i izjasniću se krivom.

Ne razmišljam o tome šta izlazi iz mojih usta

i sada, ako želite da me upucate...

(Refren)

Pucajte, počinje ples,

ako pogodite svejedno mi je,

proslavićemo moj poraz,

ludak će uvek sanjati,

ako pucate, postaću velika,

nikada nisam znala da budem kukavica,

ti si kamen u mojim čizmama

koji me neće sprečiti da letim.

Iako me danas bole krila

i ako me pogodi neki metak,

zakrpe štite rane

i lično ja sam spasilac,

sa istrošenim rukama

od trpljenja ponižavanja još uvek sam živa.

Prihvatam svaki oproštaj,

tragedije će ostati zabranjene,

složićemo se da oprostimo jedno drugom,

dozvoli mi da se držim po strani.

Ne razmišljam o tome šta izlazi iz mojih usta

i sada, ako želite da me upucate...

(Refren)

Pucajte, počinje ples,

ako pogodite svejedno mi je,

proslavićemo moj poraz,

ludak će uvek sanjati,

ako pucate, postaću velika,

nikada nisam znala da budem kukavica,

ti si kamen u mojim čizmama

koji me neće sprečiti da letim.

Raspalićemo vatru na našem putu,

pustiću da koža oseti ono što osećam,

da niko, da niko ne zna

da moja duša je skoro nesalomiva.

(Refren)

Ako pucate, postaću velika,

nikada nisam znala da budem kukavica,

ti si kamen u mojim čizmama

koji me neće sprečiti da letim.

Iako me danas bole krila

i ako me pogodi neki metak,