Ако си морао да размислиш
Да ли ћеш ми га дати при повратку
Тај пољубац је рођен мртав
Ако на само центиметар раздаљине од мене
Твоје срце не поклекне
Онда га не желим
И сваки пут ми је све теже
Да задржим месец при буђењу
Јер је у мојим грудима ноћ
Наша звезда је пала
И поделила нам кућу
На путу за пакао
Загрли ме... загрли ме
Сунце залази и треба се вратити.
Загрли ме... плашим се да се нећу вратити
Да се нећу вратити
Било је тако лепо замишљати
Да је могуће ходати
Бос по времену
Рутина ми је показала
Међу прстима прамен*
Онога што смо били док смо се волели
Ако имам небо које да гледам
И ова два крила да полетим
Зашто сам и даље на поду?
Да ли ме можда срце кочи
након толико, толико љубави?
Да није можда зато што те волим?
Загрли ме... загрли ме
Сунце залази и треба се вратити.
Загрли ме... плашим се да се нећу вратити
Да се нећу вратити
Загрли ме... загрли ме
Сунце залази и треба се вратити.
Не иди без мене, не остављај ме
Ми смо се волели као што нико неће.
Хајдемо заједно на исто место.
Нека поветарац однесе пепео мору.