Сунце је високо на небу а ја сам у колима.
Полако клизим према кланици.
Драга, видиш ли исто што и ја?
Ваздух постаје тежи. Ослушкујем твој дах
уплетен у ову културу смрти.
Драга, видиш ли исто што и ја?
Нагни се овамо, дозволи ми да те стиснем,
да променим путању ове безбожне еволуције.
Чујеш ли исто што и ја, душо?
Плаши ли те то?
Све се растаче, душо, према плану.
Небо гори, мртви су нагомилани на земљи.
Отишао сам у кревет прошле ноћи и
мој морални компас се покварио .
Пробудио сам се јутрос са фрапучином у руци.
Пољубио сам те једном. Онда и други пут.
Срце ми се срушило попут берзе.
Драга, осећаш ли исто што и ја?
Масовно изумирање, душо, и лицемерје,
те ствари нису добре за мене.
Драга, видиш ли исто што и ја?
Линија коју Бог баца на нас
ствара пријатну геометрију.
Треба ли сад да напустимо ово место, драга?
Постоји ли излаз одавде?
Врапци ме буде, журим на посао.
Потреба за самопотврђивањем
потпуно ме је избезумила.
Желео сам да будем твој супермен, али
испао сам велики кретен.
Кланички блуз узео ме је под своје.
Кланички блуз узео ме је под своје.
Кланички блуз узео ме је под своје
сасвим.