A Sort of Homecoming [Serbian translation]

I znas da je vreme da krenes

kroz susnezicu i nanose

preko polja tugovanja prema svetlu u daljini.

I zudis za vremenom,

vremenom za izlecenje, vremenom za "zelje"

i zemlja se pomera ispod tvog pejzaza iz snova.

Na pogranicnoj zemlji trcimo.

Bicu tamo. Bicu tamo veceras

autoputem, autoputem odavde.

Svi gradski zidovi su poruseni,

prasina, dimna zavesa svuda okolo,

Vidis lica izorana kao polja koja nekad

nisu pruzala nikakav otpor.

I zivimo pored puta,

na brdu dok polja eksplodiraju,

iscasena, ugusena

zemlja se umara od same sebe.

O, idi, o, idi, o, idi, o, idi, kazem

O, idi, o, idi, o, idi, o, idi, kazem

O. o, na pogranicnoj zemlji trcimo

i jos uvek trcimo, trcimo i ne osvrcemo se.

bicu tamo, bicu tamo

veceras, veceras

Bicu tamo veceras, verujem

bicu tamo tako visoko

bicu tamo veceras, veceras

O, idi, kazem, o, idi, kazem.

Vetar ce fijukati u zimsko doba

ovaj valcer kao munja, kao trestanje bombe.

Nijedna izgovorena rec, samo vrisak.

Veceras cemo izgraditi most preko mora i kopna

videti nebo, kisu u plamenu,

umrece i ozivece ponovo veceras.

A tvoje srce kuca tako sporo

kroz kisu i napadali sneg,

preko polja tugovanja prema svetlu u daljini.

O, ne tuguj, ne placi

jer veceras, konacno, stizem kuci.

Stizem kuci