Надркан сам, зао и ружан к'о лопов,
моја иритантност ме чини живим и здравим.
Знам смисао живота и то ми уопште не помаже,
препознајем лепоту и доброту кад их видим.
Ово је песма испод патоса,
ово је песма из пукотине у зиду,
моја моћ навике, јер ја сам инсект
и морам да признам да сам до неба поносан на ту чињеницу.
Знам шта је највише и најбоље
и исказујем им дужно поштовање,
али најсјанији драгуљ у мени
сија од задовољства због моје глупости.
Ово је песма испод патоса,
ово је песма из пукотине у зиду,
моја моћ навике, јер ја сам инсект
и морам да признам да сам до неба поносан на ту чињеницу.
Навикао сам да стварам фантоме које после јурим,
слике свега за чим бих могао да жудим,
а онда се уморим од бројања свих тих благослова
и онда се просто уморим.
Ово је песма испод патоса,
ово је песма из пукотине у зиду,
моја моћ навике, јер ја сам инсект
и морам да признам да сам до неба поносан на ту чињеницу.
(превео Гаврило Дошен)