Видиш фрка се спрема,
играју се карте.
Опуштено пружаш жандарма.
Улози постају већи.
Осећаш у срцу.
Каже ти да блефираш.
Он је Ас за кога никад неби помислила да тако игра.
И сада га желиш више него све карте.
Не знаш да ли би победа над њим била довољна.
Баци поглед иза Месеца и видећеш звезде.
И када се осврнеш око себе, знаћеш да си у правој соби.
Никад нисам ни сањала.
Да ли си ти икад сањала ноћ као ову?
Не могу да верујем.
Никад нисам ни видела ноћ као ову.
Када мислиш да је све на своме месту.
Ствари почињу образ уз образ.
Да ли можеш да замислиш?
Ни сањала нисам ноћ као ову.
Колико сам само чекала пред вратима да чујем та звона?
Да неки тако ноншалантан наиђе.
И покаже ми свет другим очима.
Силуета ствара слику у ноћи. Не могу то да заборавим.
Имао је мирис нечега специјалног, неда ми мира.
Ако одолим искушењу, ох знам за сигурно да губим.
Одлазим и одједном осетим да нисам сама.
Испред мене стане он Станем, пре него што оде