Пролетели су летњи дани, тамо, где смо били сами,
Али, нећу туговати и једноставно ћу се насмејати,
Прочитаћу смс: "Недостајеш ми, с.о.с."
Одговорићу: "Немој да тугујеш, доћи ћу ти у снове".
А на мору је бели песак,
Дува топли ветар у лице,
Може се чак небо додирнути руком.
Много, много ћеш ми недостајати,
Сећаћу се тебе,
Чак и ако си далеко, далеко.
Овај сунчани роман дели океан,
На другом крају земље сада не спаваш,
Сећаш се мене, то је било као у сну,
Малу летњу тајну у срцу сачувај.
А на мору је бели песак,
Дува топли ветар у лице,
Може се чак небо додирнути руком.
Много, много ћеш ми недостајати,
Сећаћу се тебе,
Чак и ако си далеко, далеко.
Пролетели су летњи дани...
Али, нећу туговати и једноставно ћу се насмејати...
А на мору је бели песак,
Дува топли ветар у лице,
Може се чак небо додирнути руком.
Много, много ћеш ми недостајати,
Сећаћу се тебе,
Чак и ако си далеко, далеко.
А на мору је бели песак...
Много, много ћеш ми недостајати,
Сећаћу се тебе,
Чак и ако си далеко, далеко.