Sivi dani su duge tihe ulice
jedne napuštene i bez neba zemlje
U Ireninoj kući se peva, smeje
Tamo su ljudi koji dolaze, koji odlaze
U Ireninoj kući su flaše vina
Ireninoj kući se večeras ide
Dani bez sutra i želja za tobom
To su oni dani koji izgledaju kao da su od kamena
Ništa drugo osim jednog zida
Sagrađenog od krhotina flaša
U Ireninoj kući se peva, smeje
Tamo su ljudi koji dolaze, koji odalze
U Ireninoj kući su flaše vina
Ireninoj kući se večeras ide
I najzad i ti si u Ireninoj kući
I kad me ugledaš, trčiš ka meni
Gledaš me u oči, uzimaš za ruku
I u tišini me odvodiš sa sobom
U Ireninoj kući se peva, smeje
Tamo su ljudi koji dolaze, koji odalze
U Ireninoj kući su flaše vina
Ireninoj kući se večeras ide
Dani bez sutra i želja za tobom
U sivim danima ja znam gde da te pronađem
Sivi dani me vode tebi
Ireninoj kući, Ireninoj kući
U Ireninoj kući se peva, smeje
Tamo su ljudi koji dolaze, koji odlaze
U Ireninoj kući su flaše vina
Ireninoj kući se večeras ide