Celog svog života slušao sam pesmu
Uspavanku koju si nekada pevušila
Celog života verovao sam sebi
Ali sada mi je potrebna tvoja pomoć
Pesmu koju mi je mama nekada pevala
Celog svog života pokušavao sam da mislim na sebe
Ali ne mogu dalje bez tvoje pomoći
Sve moje misli vrte se oko bolesnih stvari
Ovi snovi o kojima smo sanjali dolaze sa pogranične zemlje iza bodljikave žice
Gde su rovovi prokopani kada je neko drugi branio našu zemlju dok smo spavali
Sada smo budni ali ne prepoznajemo se
Raščistili su naše ulice, spalili igrališta na kojima smo se kao deca igrali
Koliko god daleko da stigneš
Uvek može dalje
Postoji svetlost koja se nikad ne gasi
U pesmama mog detinjstva
Jer celog života sam verovao u sopstvenu sreću
Ali iz ovoga ne mogu da se izmigoljim
Svi naši ideali došli su iz bezbrižnih osamdesetih
Zato sada mislimo o putovanjima, Belim noćima*, Janu Kurtisu**
Jesi li Majkl Džekson ili Majkl Bolton?
Jesi li Pepsi ili imaš Kolu
Jesi li unosna tvoja golotinja, tvoji ožiljci i žuljevi
Ježiš se jer se smrzavaš, zar je ovo najbolje što život može da pruži?
Koliko god daleko da stigneš
Uvek može dalje
Sve moje misli vrte se oko skupih stvari
Oh dušo gde si bila?
Već smo upalili roštilj
Čekali smo ovde na kiši nešto što se ne dešava
i što se neće desiti nikada
Ostao je još samo nejasan osećaj
nečega što je izgubljeno
na šta smo traćili vreme ljubomorno
Nismo stigli dalje
999 stvari koje nikada neću učiniti
Teže koliko i 999 stvari koje sam već učinio
999 stvari koje nikada neću učiniti
Teže koliko i 999 stvari koje sam već učinio