Ja je zovem meni da se vrati,
Da budemo ono što smo bili.
Ona neće, neće ni da čuje
Dosta joj je mojih laži.
Ta žena je srećna s' drugim,
Neće sa mnom sreću tu da kvari.
Ja je zovem, preklinjem i molim,
Da mi prođe makar preko puta.
Ona neće, neće ni da čuje,
Voljela je dugo mene,
Ostale su uspomene,
I na srcu rana koja boli.
(Refren)
Moja si, moja, nikome te ne dam,
Moja si, moja, hoću da te gledam,
Hoću samo da... da te gledam
Makar samo da... da te gledam!
Znam da prava ja na tebe nemam,
Da sam svoju prokockao sreću,
A opet te preklinjem i molim:
Zaboravi patnju, laži,
Budi što si nekad bila,
Devojčica nježna moja mila.
Sada pijem i sakrivam suze,
I proklinjem sudbu što te sretoh,
Al' se srce samo tebi nada,
Misli možda nisi srećna,
Da ćeš neke tihe noći
Meni kradom na kapiju doći.
(Ref.)