[Строфа 1]:
Зачели су ме у видеоклубу,
Негде уз пуцњаву, уз лавеж и завијање.
Деца-уличари су ми претили шрафцигером:
“Чујеш, дај диск!” Боли, јој!
Вотку су мешали с бензином, љуштили су литре –
До десет литара су доживели најлукавији.
Док се старо гвожђе згушњавало, одсечени су прсти.
Крали су кола, шверцовали дискове.
Делити тезге с другом у викендици је ужасно весело.
Делити државу – то је већ другачији задатак...
Али како можеш неког и овде и тамо да лемаш?!
Добро је што је у наше време све потпуно другачије!
[Рефрен]:
Пушили смо све, само не цигарете.
Угасили смо и заборавили: шта је било, било је.
И само захваљујући касетама и песмама “Кровостока”
С дечјим ужасом сам сазнао да:
Деведесетих су убијали људе,
И сви су трчали потпуно голи.
Струје није било нигде,
Само туче за фармерке с кока-колом.
Окачили су крстове на ортаке,
Испеглали сакое боје шумских јагода.
И отишли на игранку – свима је ишла крв из ушију;
И само је “Нежни мај” свирао на радију.
[Строфа 2]:
А ја и не живим тако лоше, пијем заслађени чај.
На новом макбуку пишем текстове о туги.
Музику је лако писати у потопљеном дому, и
Сасвим је довољно прича од деде и тате.
У мени има довољно материјала за нови албум.
Пажљиво слушам ту банду – бизнисмени се предају живи.
Васкрсава их такт још једне строфе,
Али овако ништа не ваља, и свих њих често нема.
Шпијуни су се подругљиво смејали касно ноћу и
Правили су патриотске фаце;
Псовали су на енглеском језику,
Али то је fucking trend, што значи да је све океј!
[Рефрен]:
Пушили смо све, само не цигарете.
Угасили смо и заборавили: шта је било, било је.
И само захваљујући касетама и песмама “Кровостока”
С дечјим ужасом сам сазнао да::
Деведесетих су убијали људе,
И сви су трчали потпуно голи.
Струје није било нигде,
Само туче за фармерке с кока-колом.
Окачили су крстове на ортаке,
Испеглали сакое боје шумских јагода.
И отишли на игранку – свима је ишла крв из ушију;
И само је “Нежни мај” свирао на радију.
[Крај]:
Деведесетих су убијали људе!
Деведесетих су убијали људе!