Fortepiano [Serbian translation]

(Интро:

Понекад се дешава да нешто вуче као магнетом

Тамо где чак и Месец никада не сија.

И само ти знаш ту пету страну света,

Где смо ти и ја били, а онда се истопили...)

Туга са хладноћом, а не кристал за столом

Звони, дрхти.

Осетиш интуицијом како туга у мени ћути.

Помало је пекло кад смо делили на двоје сву топлину.

Нежно љуби, не руши моје домине.

Рефрен:

И од твога форте осећала сам се пијано,

За тебе сам постала врућ восак,

Ова љубав је као песма, сутра ће бити касно,

Хладно или топло, ти и ја смо различити.

Од твојих речи на прозору израстају

Студени цветови.

И како сад да се не заледим.

Са тобом је хладно, а мени је већ свеједно,

Само не ломи, не руши моје домине.

Рефрен (2 пута).