Дођи да развејемо завесу магле
Дођи, стајаћемо на светлу, а не у тами
када ћемо престати да бежимо
У игре ко ће кога контролисати?
Дозвољено ти је да плачеш понекад
Када се нешто сломи у теби.
Причај ми мало о тренуцима страха
Јер је много лакше да се плашимо заједно.
И када хладни ветрови буду дували напољу
Послаћу ти врелу ватру,
Једнога дана ћеш можда престати да трчиш
Између сенки у својој души.
Дођи да развејемо завесу магле
Дођи, стајаћемо на светлу, а не у тами
када ћемо престати да бежимо
У игре ко ће кога контролисати?
Дозвољено ти је да дрхтиш понекад
Када се нешто дивно догоди у теби.
Причај ми мало о тренуцима среће
Све док нас не обасја сунце на изласку
И када хладни ветрови буду дували напољу
Послаћу ти врелу ватру,
Једнога дана ћеш можда престати да трчиш
Између сенки у својој души.
Причај ми мало о тренуцима страха
Јер је много лакше да се плашимо заједно