Donosiš lepote gde je pre nije bilo
i vidiš požar u jednoj sveći
Donosiš tišinu kada vetar vrišti,
zračke sunca ako mi se telo zaledi,
donosiš osmehe u depresiju,
štit detetu koje koje se buni.
Donosiš miris iako ga ne nosiš,
kožu koja zavibrira ako mi priđeš blizu.
Donosiš baklju u noćnu tamu,
nebeski okean u moju čašu,
mir onome koji nema znanje,
ruku koju stežem ako krenem da padam.
Ti
Ti dovodiš život do odgovora
samo ga odnosiš do njega samog
i još...
Ti
Ti pretvaraš sliku u remek delo
i kamen sa planine u zlato,
samo zato što
jednostavno
donosiš sebe
Ti odgovaraš na sve a da ništa ne kažeš
Deo sebe koji mrzim znaš da učiniš da odumre
U pesme umetnika donosiš nove reči
ravnajući emocije u našim rukama.
Ti vodiš laste da prate crvene boje
zalaska sunca koji pretvara ružno u lepo,
zračke svetlosti koje se probijaju kroz žbunove
7 i 3, ako želiš formiraju 10.
Dovodiš dete da hoda samo
otkrivajući da je na tlu i da postaje čovek
Unosiš večnost u moj razgovor
i ako pišem o tebi nikada neću staviti tačku.
Ti
Ti dovodiš život do odgovora
samo ga odnosiš do njega samog
i još...
Ti
Ti pretvaraš sliku u remek delo
i kamen sa planine u zlato,
samo zato što
jednostavno
donosiš sebe
Ti donosiš sebe
Ti donosiš sebe
Ti donosiš sebe
Ti donosiš sebe
Ti donosiš sebe