Треба да заборавим
да бих могла живети
Не бих желела мислити
да сам све изгубила
У пламену
су изгорели наши животи
Остављајући варнице
од оне огромне љубави
И нећу моћи да плачем,
такође ни да се смејем
Боље да чувам тишину
Зато што је дошао крај
Наше се завршило
када се угасила светлост
Како иде поподне
када сунце умире
(Понавља се:)
Увек ћу се сећати
тих зелених очију
које задржавају боју
које имају поље пшенице
Понекад бих желела да се смејем
наглас,
као на маскарадама
зато што је отишла његова љубав
Али одлазим одавде,
Остављам ти своју песму
Љубави, одлазиш од мене,
такође одлазим од тебе
Наше се завршило,
можда ћу ти недостајати
Можда ћу сањати
те зелене очи
као мора.