Beautiful [Serbian translation]

Увод:

У задње време ме је тешко дотаћи,

Предуго сам био сам са собом.

Свако има свој приватни живот,

Где може бити сам.

Зовете ли ме, покушавате ли се провући?

Да ли покушавате да ме дохватити?

Ја дохваћам вас.

Тако сам проклето депримиран, не чини се да ћу изаћи из ове туге.

Кад бих бар могао прећи преко ове препреке,

Али треба ми нешто да ме извуче из ове депресије.

понио сам своје модрице, своје грумење,

Пао и устао натраг, али треба ми та искра да устанем у својој психи.

По реду ми је да опет узмем микрофон у руке.

Не знам како, зашто ни кад сам завршио у овој позицији

У којој се налазим. Почињем се осећати одсутно

Опет, па сам одлучио само подићи оловку.

Покушао сам узети одушка,

Али не могу признати, или изаћи вам на очи са чињеницом

Да сам можда готов с рапом, требам нови изглед.

Знам да су неке ствари тешке за прогутати,

Али не могу само седети и трпети своју сопствену горчину.

Али, знам једну ствар - бит ћу довољно јак да ме се прати,

Довољно јак да ме се прати, бит ћу довољно јак да ме се прати,

Ево данашњег дана, јуче је прошло,

Али бисте морали ходати 1000 миља ...

Рефрен:

У мојим ципелама, само да видите

Како је то бити ја, ја ћу бити ви, заменимо ципеле,

Само да видимо како би било

Да осјетим вашу бол, а ви моју,

Уђемо једно другом у ум,

Само да видимо шта ћемо пронаћи,

Гледамо патње једно другом кроз очи.

Али не допусити им да кажу да нисте лепи,

Сви се могу послати к врагу,

Само останите истинити сами себи.

Не допусити им да кажу да нисте лепи,

Сви се могу послати к врагу,

Само останите истинити сами себи.

Мислим да почињем губити свој смисао за хумор,

Све је тако напето и суморно.

Скоро се осећам као да морам проверити температуру собе.

Чим уђем све су очи на мени,

Па покушавам избећи очне контакте,

Јер ако то урадим, онда се отварају врата разговору

Као да то желим ...

Не тражим додатну пажњу, само желим бити баш као ви,

Стопити се са остатком собе,

Можда ми треба најближи тоалет.

Не треба ми проклета послуга,

Која ме покушава пратити и брисати ме,

Смијати се свакој шали коју проспем,

А пола их није ни смешно као:

"Марсхалл, тако си смешан, човјече,

Требао би бити комичар, Боже мили! "

Нажалост, и јесам, само се кријем иза суза кловна.

Па зашто сви не седнете,

Послушате причу коју ћу вам испричати?

Добро онда, не требамо заменити ципеле,

И не треба ходати никаквих 1000 миља ...

Рефрен

Нико нас није питао за живот да се носимо

Са овим глупостима, прошли смо их.

Ми требамо извући ове карте сами и окренути их,

Не очекујте никакву помоћ.

Сад сам могао само сјести и нервирати се и приговарати,

Али узмите ову ситуацију у којој сам ја,

И устаните и узмите моју сопствену.

Никад нисам био тип детета

Да чекам поред врата и пакујем ранац,

Никад нисам седео на трему и надао се и молио

За оца да се појави, који никад и није.

Само сам се желио уклопити у свако место,

Сваку школу у коју сам ишао.

Сањао сам да будем то цоол дете,

Па макар то значило понашати се глупо.

Тетка Една ми је увек говорила да наставим

Правити ту фацу док ми таква и не остане.

У међувремену сам само стајао тамо,

Држао језик горе и покушавао причати овако,

Док нисам залијепио језик за залеђени стуб знака стоп са 8 година.

Научио сам своју лекцију због које више нисам покушавао

Задивити своје другове.

Али већ сам вам испричао моју целу животну причу,

Сад само базирану на мом опису,

Јер одакле је гледате од места на којем седите,

Вјероватно је 110% другачија.

Мислим да би смо ипак требали проходати бар миљу

У ципелама једно другог.

Коју величину носите? Ја носим десетке,

Да видимо може ли вам пристајати.

Рефрен

Мост

Да ... мојим бебама: останите јаке.

Тата ће бити дома ускоро.

А остатку света: Бог вам је дао ципеле

Да вам пристају, па их обуците и носите.

И будите своји, човјече, будите поносни ко сте.

И иако звучи отрцано, никад ником не дозволите

Да вам каже да нисте предивни.