Kad god sam pevala svoje pesme
Na sceni, sama
Kad god sam rekla svoje reči
Želeći da budu saslušane
Videla sam kako mi se smešiš
Da li je ovo stvarno ili samo fantazija
Ti bi uvek bio tu u uglu
Ovog malenog bara
Moja poslednja noć ovde za tebe
Iste stare pesme, još jednom
Moja poslednja noćna suza sa tobom?
Možda da, možda ne
Nekako mi se sviđao tvoj način
Kako si stidljivo uperio svoje oči u mene
Oh, da li si ikad znao?
Da su moje bile uprte u tebe
Dušo, evo te
Sa tim izrazom na tvom licu
Kao da nikad nisi povređen
Kao da nikad nisi nesretan
Da li bi ja bila prava za tebe
Ona koja te uštipne blago, ali sigurno
Ako se namrštiš onda
Znaću da nisi sanjalica
Pa pusti me da dođem tebi
Blizu koliko sam želela
Dovoljno blizu za mene
Da bih osetila kako ti srce brzo lupa
I ostani tu dok ti šapućem
Kako sam volela tvoje mirne oči uprte u mene
Da li si ikad znao
Da su moje bile uprte u tebe
Dušo, podeli sa mnom
Tvoju ljubav ako imaš dovoljno
Tvoje suze ako se suzdržavaš
Ili bol, ako je to
Kako mogu da ti pokažem
Da sam više od haljine i glasa
Samo posegni za mnom
Znaćeš da ne sanjaš
Dušo, evo te
Sa tim izrazom na tvom licu
Kao da nikad nisi povređen
Kao da nikad nisi nesretan
Da li bi ja bila prava za tebe
Ona koja te uštipne blago, ali sigurno
Ako se namrštiš onda
Znaću da nisi sanjalica